Изложба „Игралиште“ је пројекат који спаја три уметнице – вајарке: Магдалену Миочиновић Андрић и Драгану Станковић из Србије и Беату Рошташ из Мађарске. Концепт поставке је замишљен као њихова илустрована коресподенција, док је сам садржај изложбе заснован на анализи и личним интерпретацијама животних циклуса и различитих улога у њима, при чему је живот посматран као својеврсно игралиште. Свака од ове три уметнице, на свој начин, вођена сопственом поетиком, учествује у склапању заједничке фигуративне хронике која бележи драгоцене моменте личног искуства транспоноване у универзалне теме игре, родитељства, детињства, промене. Беатин допринос изложби се огледа у „скицама“ из детињства у којима се преплићу драма и иронични хумор. У средишту Магдалениних остварења налази се детињство и родитељство гледано очима мајке. Драгана своје игралиште проналази у сценском наступу где атмосфера гради осећај бесконачности простора и стамености постојања тела у њему. Поставка обухвата око тридесет цртежа рађених комбинованом техником и нешто мањи број скулптура изведених у бронзи, теракоти и дрвету. Овај пројекат је своје прво представљање имао у јануару 2015. године, у Егеру ( Мађарска), у галерији библиотеке Шандор Броди. По други пут изложба је представљена публици у Кикинди, у галерији Терра, током маја И јуна 2015. године. Сваки пут изложба добија на својој обимности јер је пројекат Игралиште у сталном унутрашњем кретању – ликовна кореспонденција између уметница још увек траје, развија се, одвија.