Menu
"Паробродске приче" су у Установи културе Пароброд протеклих годину дана успешно причале приче београђанима неких нових младих, још неафирмисаних, драмских писаца и списатељица у режији њихових колега редитеља и редитељки. Сценски је изведено и прочитано пет узбудљивих драмских текстова на теме: љубави, женске солидарности, еманципације, сећања на рат, бекства од прошлости, сазревања, анорексије, суочавања са болешћу, нарученог убиства…
Читале су се "Пукотине" Мине Петрић, "Овде и сада" Нађе Петровић, "Сећам се само блиске будућности" Христине Митић, "Мали ратови и кабине Заре" Виде Давидовић, "Муве падају" Адама Ранђеловића. Неке од тих драма нашле су пут и до београдских позоришта.
И ове сезоне "Паробродске приче" настављају да откривају нове ауторе и ауторке, да обрађују савремене теме и да истражују драмске форме.
Прва у низу је нова драма Мине Петрић "Незаборавак, Поточница, Змијске очи." о судбини три жене: мајке, ћерке и унуке, али кроз визуру одрастања најмлађе од њих, коју ће због необичне мајчине природе одгајити бака, пресудно утичући на њу. "Три жене које су живот и карактери на неко време раздвојили, поново се сусрећу у тренутку када се најстарија повлачи из живота у деменцију, њена ћерка, не нарочито успешна глумица, управо је побегла из још једног неуспелог брака, док се најмлађа, ћерка и унука, која је увек имала подршку баке, враћа кући ниоткуда, а понајпре из своје неуспеле верзије слободног живота у који је утекла, пре свега због мајке… " (из рецензије Жељка Јовановића)
