Menu
Разговор о досад најобимнијој књизи поезије Ингеборг Бахман на српском језику и њеном прозном ремек-делу Малина (Контраст, Београд, 2021) одржаће се у среду, 19. октобра 2022. од 19 часова у УК Пароброд. О изабраним стиховима говориће Николина Зобеница, редовни професор Одсека за германистику Универзитета у Новом Саду, ауторка превода и поговора поетске књиге и Јелена Ниџовић, уредница издања Малина (уз А. Пејовић, превод С. Дошлов) и Изабрана поезија (уз А. Марковић) и Катарина Лазић, уредница књижевно-трибинског програма у Пароброду.
Суштинско питање стваралаштва Ингеборг Бахман, поп-иконе савремене аустријске књижевности и пионирке европског феминизма, јесте идентитет. Бахман је често називана „филозофском песникињом“, а интересовање за остале форме њеног уметничког израза не изостаје до данас. Скоро пола века откако је преминула, важно је говорити зашто је, поред поезије, бирала друге жанрове уметничког израза како би била друштвено-политички видљивија.
Једино њено завршено ремек-дело из циклуса „Начини умирања“ је Малина, из 1971, посвећено Целану. Ово издање садржи поговор Елфриде Јелинек, Рат другим средствима, написан за Шпигелову редакцију за културу (превео Душан Николић), где није објављен, а драгоцено је сведочанство о Бахман,првој жени послератне књижевности немачког говорног подручја која је покушавала да спасе језик из тада разорене културе.
„Не постоје рат и мир, постоји само рат“, рекла је Бахман непосредно пре него што је преминула.
Бахманова је била узор многим књижевницама Источне Немачке и аустријским представницама женске књижевности. Поштоваоци њеног опуса су аутори/ке светског гласа (Х. М. Енценсбергер, Уве Јонзон, Сара Кирш, Томас Бернхард...), али и добитници/це Нобелове награде за књижевност: Гинтер Грас, Хајнрих Бел, Петер Хандке, Луиз Глик.
Ингеборг Бахман (1926–1973) била је филозофкиња, песникиња, ауторка кратких прича, есеја, радио-драма, либрета за опере. Одбранила је докторску дисертацију о Мартину Хајдегеру. Добитница награде за поезију Групе 47. Умрла је од последица пожара 1973. у Риму.
