

Разговор о дебитантском роману Сенка воденог жига (Службени гласник,едиција Гласови, уредила Т. Чомић, 2025) Дивне Попов, преводитељке из Београда, одржаће се у понедељак, 22. децембра од 18 часова у Пароброду. О овој приповести о дисфункционалним породицама у бурним временима политичких протеста и грађанског рата последње декаде некадашње СФРЈ, говориће: Емилија Љутић, истраживачица приправница београдског Института за књижевност и уметност, Нађа Петровић, књижевница и сценаристкиња, Јелена Ниџовић, радница у култури, уз модерацију Катарине Лазић, уреднице књижевних програма у Пароброду.
Роман чини наратив од седам целина, од којих се сваки отвара цитатима, од Тове Дитлевсен и Ен Карсон, преко Димитрија Кантакузина и раваничког монаха из 14.века. Како би се лакше пратио његов ''интертекстуални рад'' на крају књиге, предложени су аутори и ауторке које би требало консултовати... Према речима Дивне Попов, Сенка воденог жига писана је с намером да допре до неких документарних, а не политичких вредности. Ипак, ово дело-уз мноштво епизодних ликова, сцена, маил преписке и графички издвојених фуснота,које садрже дневничке белешке једне од јунакиња-само је наизглед реалистичко приповедање... Сећање на непостојећу земљу из савремене историје,преплављењу сиромаштвом и страдањем,чији главни град ненадокнадиво губи зграде, улице,паркове,пијаце и тргове, уоквирено је цитатом Симон Веј о болу и патњи.
У том свету, чак и водени жиг-рељефно уткан у структуру папира –могуће је уништити. Назив романа сугерише да иза њега остаје само његова сопствена сенка. Реконстукција тог жига, једва видљивог и опипљивог и његове препознатљивости, одиграва се у просторима између сна и стварности, сећања и заборава,реалног и фантастичног, материјалног и виртуелног...
