Животне и позоришне сцене већ су у контакту. Из тог контакта можемо учити, наћи инспирацију, развити репертоар психолошких улога и тако проширити хоризонте сопствених могућности.
Постављамо питање начина на који уметност постаје лична психотерапија. На који начин додирује и транформише нашу личност. Загледати се у снагу уметности значи из тог погледа изаћи са појачаном свесношћу о њеном утицају не само на појединца који ствара него и на све њене учеснике. Баш као и када тај поглед усмеримо на психотерапију.
У оквиру трибине разговараћемо о следећим темама:
У психотерапији човек себе тражи, налази и изражава баш као и у уметности . Ту је тачка нашег спајања и нашег мота: „Уметност као психотерапија и психотерапија као уметност“.