Menu
Други по реду фестивал јавног читања савремених драмских дела „Паробродске приче“ одржаће се у Пароброду од петка 25. октобра до недеље 27. октобра.
Фестивал „Паробродске приче“ осмишљен је као платформа која ће омогућити свим заинтересованима прецизан увид у нову, неоткривену драмску продукцију на овим просторима, а младим редитељима, глумцима шансу да се сусретну са својом публиком и да кроз сведену, интимну форму преиспитају и пренесу најбоље, још увек неизведене драме савремених српских писаца.
Фестивал има за циљ да се на позоришној сцени чују „нови гласови“ уметника који се тек појављују зарад развитка националне драматургије и веће присутности домаћих текстова на нашим сценама и да широкој публици да прецизан увид у нову драмску продукцију на овим просторима.
Ове године на фестивалу нас очекују 3 премијерна читања драмских текстова: „Посматрање птица“, „Име у пепелу“ и „Историја без Јелениног лица“ који на најразличитије и врло маштовите начине проблематизују нашу стварност, указују на силе којих нисмо у довољној мери свесни, а које формирају наше животе у друштву.
ПРОГРАМ ФЕСТИВАЛА:
Петак, 25.10. 20ч Комад “Посматрање птица”
Субота, 26.10. 20ч Комад “Име у пепелу”
Недеља, 27.10. 20ч Комад “Историја без Јелениног лица”
Улаз на сва јавна читања је бесплатан.
Другу годину заредом уредница фестивала биће наша реномирана позоришна редитељка Ана Томовић.
Ана Томовић је радила у београдским позориштима: Атељеу 212, Југословенском драмском позоришту, Народном позоришту, Београдском драмском позоришту, БИТЕФ театру, Малом позоришту „Душко Радовић“, позоришту „Бошко Буха“, као и у Српском народном позоришту у Новом Саду, Сомборском позоришту, Краљевачком позоришту, Theater Oberhausen у Немачкој, Казалишту "Иван Пл.Зајц" у Ријеци…
Учествовала је на многим домаћим и међународним фестивалима и добитница је, између осталог, две награде "Јоаким Вујић" за режију. Њена представа Брод за лутке победница је 54. Стеријиног позорја 2009. године, (укупно 6 награда), представа "Мајка Храброст и њена деца" проглашена је представом сезоне 2013/2014. Народног позоришта у Београду, а представа Судбина једног Чарлија представом сезоне 2017/2018 у позоришту Душко Радовић…
О КОМАДИМА:
"Посматрање птица" Јефимије Секуловић прати Мињу, 22-годишњу девојку која жели да побегне од свог живота и оде "на крај света" преко стипендије. Њена мајка Сашка је интровертна жена која проводи време посматрајући птице у дворишту. Паралелно са њиховом причом, пратимо дијалог између Мајке птице и Мале птице (свраке) које се насељавају у њиховом дворишту. Када избије рат, Миња покушава да добије визу и азил за себе и мајку. Иако на крају добијају одобрење, Сашка одлучује да остане, преуморна од бежања из претходног рата. "Посматрање птица" је дирљива и поетична драма која вешто преплиће људске судбине са светом природе, користећи птице као метафору за слободу и бежање. Ауторка Јефимија Секуловић ствара сложен однос између мајке и ћерке, истражујући теме генерацијског јаза, трауме и потребе за бекством.
"Име у пепелу" Нине Плавањац прича мрачну причу о женама заточеним у наизглед идилични санаторијум. Пратимо судбине неколико жена означених само описним именима. Затворенице су, из разних разлога проглашене за менатлно оболеле и заточене су у санаторијуму, који их сексуално експлоатише под маском лечења. Када "Девојка иза седам гора" покуша да спаси једну од заточеница, избијају насилни сукоби. Ауторка користи елементе кабареа и шокантне сцене да би отворила болна питања о положају жена у друштву, менталном здрављу, злоупотреби ауторитета и границама људскости. Њен рукопис је бруталан и поетски. Упркос мрачној атмосфери, солидарност међу заточеницама и њихов коначни отпор буди трачак наде.
"Историја без Јелениног лица" Алексе Паровића истражује сложене теме идентитета, генетског наслеђа и слободне воље кроз призму главне јунакиње Јелене. Јелена остаје трудна са Ђорђем, за кога се испоставља да је насилан човек по угледу на свог оца од кога је цео живот бежао. Након Ђорђеве изненадне смрти у саобраћајној несрећи, Јелена је суочена са Ђорђевим родитељима и унутрашњом дилемом да ли да абортира и на тај начин прекине генетски ланац насиља или да задржи дете. Ђорђев отац, генетичар по струци, манипулише Јеленином савешћу у жељи да сачува потомка свог сина. Централни конфликт око Јеленине трудноће служи као катализатор за дубља питања етике, морала и људске природе. Замршена наративна структура одражава Јеленино фрагментирано стање ума. Паровићево дело је изазовно и провокативно, остављајући читаоце да преиспитују властите претпоставке о идентитету и слободној вољи.
Фестивал се одржава уз подршку Министарства културе Републике Србије.
