Menu
Слушајући како људи коментаришу нечије понашање неретко чујемо фразу „ма све су то трауме из детињства“. Има наравно и оних који ће исто понашање објаснити уз „ма све је то генетика, и његови су били такви“. На крају, ту су и они који ће на све то рећи „ма ајде, какве трауме и каква генетика, све је то лењост и слабост (мој брале)“. Ако се ова три гласа задесе на истом месту, обично дође до расправе и аргумената типа „знам ја за случај тог и тог код кога је било баш ово што кажем“. А шта каже наука и пракса?
Мотивисани овим расправама, разликама у теоријским приступима овој теми, као и питањима које нам људи често постављају желели смо да направимо циклус трибина који ће бавити управо темом траума из детињства те колико и како оне, а колико други фактори утичу на каснији развој и живот као такав. Као потку за нашу причу користићемо психотерапијско и лично искуство, као и истраживања, а на првом месту АCE студије (Adverse childhood experinces , ACE). АCE, односно рана негативна искуства у детињству је термин који описује различита негативна, стресна и/или трауматска искустава која деца доживе до 18. године живота и која потенцијално могу имати значајне негативне последице на здравље и свеукупно функционисање у одраслом добу.
Идеја нам је да кроз причу о различитим врстама раних негативна искуства у детињству заједно са вама тражимо одговоре на питања како се та рана искуства испољавају у детињству а како у одраслом добу? Како утичу на наш живот? Има ли им лека, односно можемо ли икада да будемо „цели“ ако нас је неко тако рано „разбио“ и онемогућио нам да здраво и лепо порастемо. Како се (из)лечити? Шта помаже, а шта баш и не?
Тема наше прве трибине је Физичко и емоционално злостављање у детињству, а гошћа др Тијанe Мировић (психолошкиње и психотерапеуткиње која ће водити и ову и остале трибине) биће др Јелена Радосављев Кирћански, психолошкиња и системска породична психотерапеуткиња, запослена у Институту за ментално здравље у Београду, на Клиници за децу и омладину.
Видимо се у среду, 20. марта, у 20ч.
