Menu
Уочи почетка фебруара, који се обележава као месец афроамеричке историје, Самообразовни универзитет “Светозар Марковић” организује 29. јануара, од 18ч, разговор о Делта блузу који се састоји из музичког дела и тематског предавања.
На америчком југу, на плантажама Алабаме и Луизијане као и на обалама Мисисипија, издвојено из свог природног окружења, црно робље се чврсто држало сећања на своју племенску културу и обичаје своје прапостојбине, Африке. Међу црним робовима као и, више од једног века касније, њиховим ослобођеним потомцима, испод покорице протестантског, „рационализованог“ хришћанства, опстајали су, скривени од очију проповедника, остаци западноафричких трибалних култова, облици комуникације са духовима давно умрлих предака и идолопоклоничких племенских божанстава. Својим живописним музичко-сценским и визуелним перформансом, ентузијастична дружина из језгра Бам-бам колектива води нас натраг до срца Африке, континента чије етничке групе култивишу јединствене ритмове и музичке стилове који рефлектују њихову прошлост, митологију и свакодневни живот, доприносе социјалном повезивању и креирају осећај заједништва, увећавајући благостање како појединаца тако и колектива.
Кроз предавање под називом “Ђаво на Раскршћу: антрополошки осврт на приповест о Роберту Џонсону”, предавач и модератор дискусије, антрополог Милош Зарић, настојаће да одговори на питање како је настала романтизована приповест о Роберту Џонсону, легендарном блуз музичару из делте Мисисипија, по којој је овај млади црнац једне ноћи изашао на неко пусто раскршће и, преко вуду ритуала, продао душу ђаволу за умеће свирања и прављења песама. Како се овај мит тумачи и ко су баштиници оваквих тумачења? Са којим спиритуалним ентитетом је јунак ове приче остварио комуникацију уколико се, при тумачењу, руководимо претпоставкама антрополошког културног релативизма? Која порука се крије иза наративно-семантичке структуре овог мита, да би се, на фасцинантан али и застрашујући начин, репродуковала кроз животописе појединих међу рокенрол херојима прве и друге генерације? Које је дубинско значење приповести о Роберту Џонсону уколико прецизно одредимо најпре време њеног настанка, а потом карактеристике социо-културног контекста у ком се она генерише? Како се ово доводи у везу са проблемом расизма, и да ли, напослетку, митови говоре истину?
Улаз је слободан!
