Menu
Изложба "Музичка дипломатија Југославије (1945-1971)" аутора др Биљане Милановић и Ивана Хофмана, а у организацији Музиколошког института САНУ посвећена је најдинамичнијем периоду музичке размене са светом у историји социјалистичке Југославије, као и саме Србије. Организована је с циљем да се укаже на истакнуту улогу музичке уметности у спровођењу културне дипломатије као значајног сегмента спољне политике, те на стицање високог европског и светског реномеа појединих југословенских музичких уметника и ансамбала који су доприносили стварању позитивне слике о држави и њеној култури у иностранству.
Као резултат вишегодишњих истраживања из домена музикологије и историјске науке, изложба представља иновативно осмишљене текстуално-визуелне наративе засноване на презентовању архивских докумената. Основу грађе чине материјали из архивских фондова Архива Југославије. Они су допуњени визуелно атрактивном грађом, пре свега фотографијама и концертним програмима који се чувају у Музиколошком институту САНУ, Музеју позоришне уметности Србије, Истраживачко-документационом центру Народног Позоришта у Београду, Београдској филхармонији, Ансамблу Коло, архиви породице Чангаловић и архиви Живојина Здравковића. Већина докумената по први пут се представља јавности.
Хронолошки оквир изложбе (1945–1971) омеђен је раздобљем током којег је културна сарадња с иностранством била у ресору неколико савезних органа управе. Година 1971. узета је као гранична, јер је тада укинута Савезна комисије за културне везе с иностранством, а њен рад пренет је у надлештво органа управе република и покрајина.
Изложба је конципирана на основу неколико укрштених параметара, укључујући геополитичку динамику, која обухвата блоковску поделу света и стварање Покрета несврстаних, хронологију, као и тематску поделу у домену музичких активности.
Засебно су представљене прве послератне године обележене соцреализмом у југословенској уметности, када је доминирала размена музичких активности са земљама „народне демократије“. После преломне 1948. године и окретања економској и војној помоћи САД-а и западноевропских земаља, музика је била међу првим весницима заокрета у културној политици окренутој Западу. У том контексту представљена су архивска документа која сведоче о експанзији музичких активности: у року од непуне три године (1949–1952) успостављена је сарадња с већином капиталистичких земаља Европе, при чему се прате гостовања музичких уметника и ансамбала, као и учешћа југословенских фолклорних трупа, музичких солиста и композитора на угледним европским такмичењима и фестивалима. Већ у другој половини педесетих година – после обнављања односа с СССР-ом (1955) и све видније сарадње с ванблоковским земљама, која ће прерасти у Покрет несврстаних (1961) – музичка дипломатија Југославије развија се у практично свим геополитичким правцима. Документа указују на изузетно развијену мрежу музичке размене са светом, потврђујући да су управо шездесете године биле врхунац музичке дипломатије социјалистичке Југославије.
Представљена грађа може подстаћи питања о аспектима државне контроле и њеном слабљењу кроз либерализацију културне политике, доприносу сарадње с иностранством еманципацији и развојним токовима домаће музике, формирању представа код иностране критике и публике о југословенској држави и њеној култури, али и о доживљајима самих уметника, који су на својим путовањима превазилазили различите изазове и стицали богата професионална и животна искуства.
