Menu
Промоција монографије ’’Сергеј Параџанов: Три сценарија’’( УК Кораци, Крагујевац, 2022) ауторке Ане Јаковљевић Радуновић доцентице Филолошког факултета Универзитета у Београду, одржаће се у четвртак, 11. априла од 19 часова у УК Пароброд. Ова монографија обухвата анализу три текста Сергеја Параџанова и представља редак покушај изучавања феномена наратива Сергеја Параџанова, са становишта семиотских кодова и митологема приказаних у њиховом односу са текстовима руске класичне књижевности, пре свега Пушкина и Љермонтова. Осим ауторке, о овој студији говориће и Мирољуб Стојановић, филмски критичар, уз модерирање Катарине Лазић,уреднице књижевно-трибинског програма у Пароброду.
Током исте вечери, публика ће погледати кратке одломке из следећих филмoва: Боја нара, Легенда о Сурамској тврђави и Кијевске фреске.
Сергеј Параџанов прибегавао је решењима у својим филмовима, која су била више сликарска него филмска. Пажњу гледалаца усредсређивао је на предмете или делове композиције, у намери да се удуби у кадар,а нагонећи их да тумаче симболе, метафоре и алегорије. Људи су у његовим остварењима постали сенке пред светом предмета. У историју филмске уметности ушао је као аутор два ремек-дела: "Сенки заборављених предака" (1964) и "Боје нара" (1969) и као реформатор филмског језика. Као предводник совјетске поетске школе 60-тих година, створио је сопствени филмски језик, засниван на статичности кадра и одсуству говора. Речи су код њега замењене пантомимом.
Једна од најважнијих особина његовог редитељског стила јесте обједињавање различитих уметничких традиција: јерменске, грузијске, руске, украјинске и западноевропске и синтезa различитих врста уметности. Књижевни сценарији Сергеја Параџанова захтевају посебно пажљиво и удубљено читање, јер се тек тако могу разумети карактеристике стварања његовог јединственог визуелног језика.
''Књига др Ане Јаковљевић Радуновић је студија о тајни стваралаштва Сергеја Параџанова, које овде није представљено у комплетном обиму, али јесте представљено у својој суштини. Књига је мултидисциплинарна, тиче се књижевности, филмске и ликовне уметности, као и опште културологије, па може бити препоручена онима, који се баве овим дисциплинама...'' из рецензије Енисе Успенски, професорке Факултета драмских уметности у Београду.
Сергеј Параџанов преживео је три боравка у затвору. Јерменија, Грузија, Украјина и Русија сматрају га својим уметником. Међу поштоваоцима његовог стваралаштва били су Фелини, Годар и Тарковски. Његова ликовна остварења, посебно колажи, инспиришу уметнике широм света.
Студија Ане Јаковљевић Радуновић обилује скицама и фотографијама али и колажима и илустрацијама из Музеја Сергеја Параџанова у Јеревану.
