Промоција књиге Разговора с Милицом Николић (1925-2019) издање Академска књига, Нови Сад, 2024. Ја сам та која нисам, Ненада Милошевића, песника, есејисте, уредника Редакције документарног програма РТС-а, одржаће се у среду, 12. јуна од 19 часова у УК Пароброд.
О овој важној сведокињи о три епохе српске књижевности, преводитељки, антологичарки и есеисткињи, у књизи насловљеној према стиху Оскара Давича ''Ја други сам који нисам'', осим аутора, говориће др Гојко Тешић, историчар књижевности, књижевни критичар, антологичар, уредник и универзитетски професор у пензији.
Захваљујући Милици Николић и Нани Богдановић, давне 1961. године , у издању тадашњег Нолитовог ''Орфеја'' овдашњим читаоцима су представљена многа, до тада непозната, имена модерне руске поезије: Осип Мандељштам, Марина Цветајева, Велимир Хлебњиков. Тада су за потребе препева руских песника ангажовани Бранко Миљковић и Стеван Раичковић. Из Миличине књиге ''Руске археолошке приче'' сазнајемо много о њеним преводилачким пустоловинама. Иако је као животна сапутница са Оскаром Давичом провела заједно две деценије, била је пријатељица са Васком Попом и Александром Тишмом, Радомиром Констатиновићем, Данилом Кишом, Бориславом Радовићем, Марком и Шевом Ристић, Александром и Јулијаном Лулом Вучо, Бором Ћосићем и другима. Писала је есеје и студије о српским надреалистима, клонила се јавних наступа и ''света спектакла''. Радила је предано, посвећено, пажљиво мерећи сваку своју написану али и изговорену реч, укључујући и есејистику о актуелној књижевној продукцији у ''Сарајевским свескама''.
Недавно преминула југословенска и српска историчарка Латинка Перовић, тврдила је да је најбољи текст о њеној књизи ''Доминантна и нежељена елита '' - белешке о интелектуалној и политичкој елити Србије ( XX-XXI век, 2015) написала Милица Николић. Николић је до краја живота одржавала контакте са књижевницима и уметницима, не само из свог окружења, већ и из других култура и језика.
Ненад Милошевић (рођен 1962. у Земуну) песник који је објавио девет збирки поезије, приредио антологију новијег српског песништва Из музеја шумова(VBZ, Загреб, 2010) књигу микроесеја Лутајућа планета (Службени гласник, 2014) Био је уредник за поезију у часопису Књижевне новине, члан уредништва часописа за женску књижевност ProFemina, гост уредник часописа Тиса из Бечеја. Добитник награда: Бранко Ћопић, Бранко Миљковић и Биљана Јовановић.