Симбол доброг живота, квалитетне музике и расположења које се носило у крчагу и делило са пријатељима, између свега осталог, био је и јесте Влада Дивљан. Тај дечко није обећавао он је испуњавао све наше снове, мамио уздахе, учио нас како треба да се плеше и њише, водио нас је на море, љубављу терао кишу и правио радосне дане. Био је светионик и када је овде био мркли мрак, а он светли и даље. И својим осмехом и својим гласом. Непоновљиво је његово преплитање тананих емоција проткано истинском љубављу према свему што вреди.

Роман поема или роман у стиху, посложен методом асоцијација (уредили Флавио Ригонат и Звонко Карановић), садржи елементе целокупног досадашњег стваралаштва Милене Марковић. Стратегијама сећања, памћења и заборава, у творби идентитета сваког појединца/појединке са ових простора, кључно је питање којим се Марковић бави, пишући о ’’Деци’’… Завршница њене хибридне структуре, са јединим интерпункцијским знаком-тачком, је мирно упозорење, како оцењује др Дубравка Богутовац, упућено ’’Деци’’, тј. сваком читаоцу овог поетско- театрално-ритуалног текста: ’’…живи учи гледај праштај и немој ништа заборавити. ’’

УК Пароброд у сарадњи са “Причајмо о томе” 17. јуна, у 19ч, организовао је трећу по реду трибину: “The Witcher” у оквиру циклуса трибина: Психотерапија из другог угла

Овог пута се бавили смо се приказом књиге, серије и видео игре ““The Witcher”.

Гост трибине: Милан Радовановић, Саветовалиште Ентера

Модераторка предавања: Бојана Обрадовић