Menu
Позивамо вас, у среду 8. априла, од 19 часова, на изложбу оригиналних илустрација Владана Јеремића насталих за награђену књигу Мала црна музика (Службени гласник, 2025), уз визуелне интервенције уметника у простору УК Пароброд.
Уз аутора, на отварању изложбе говориће писац књиге Драган Ђорђевић и критичарка Татјана Росић.
Мала црна музика је пионирска студија посвећена глобалној и регионалној хипхоп култури. Прво издање из 2016. године поставило је темеље теоријског и критичког читања хипхопа на простору бивше Југославије, док ново, друго и усавршено издање доноси темељно прерађен и допуњен текст.
Сарадња ова два аутора датира од првог издања из 2016. године, када су на порталу ДеМатеријализација уметности објављивани текстови посвећени тадашњој трап сцени („Октобарска револуција трећег таласа“).
Уз оригиналне илустрације Владана Јеремића и дизајн Горана Ратковића, наратив књиге Драгана Ђорђевића добио је додатну, упечатљиву димензију – не само визуелну, већ и мисаону. Због своје свеобухватности и изузетне опреме, Мала црна музика има и изражену колекционарску вредност, потврђену специјалним признањем „Богдан Кршић“ за најлепшу књигу на 68. Међународном београдском сајму књига 2025. године.
Изложба Владана Јеремића у УК Пароброд стога има намеру да представи креативни деценијски процес који се развијао између ова два аутора – не само као пуку изложбу артефаката, већ и као интелектуалну размену која је довела до настанка овог капиталног издања.
Владан Јеремић (рођен 1975. у Београду) визуелни је уметник и културолог. Дипломирао је зидно сликарство и рестаурацију на Факултету примењених уметности 2001. године, а магистрирао 2004. године на Интердисциплинарним магистарским студијама Универзитета уметности у Београду. Докторирао је на Факултету политичких наука дисертацијом о функцији уметничких пракси у транзиционој Србији.
Његова уметничка пракса, коју од 2002. године развија у партнерству са Реном Редле, утемељена је на цртежу као примарном медију истраживања и изражавања. Цртеж у његовом раду није пука скица, већ завршно и самостално средство анализе друштвених противречности, што је видљиво у његовим опсежним серијама перформативног цртања кроз друштвено ангажовану димензију.
Јеремић доследно примењује своје цртачке вештине у инсталацијама, интервенцијама у јавном простору и муралима, где цртеж постаје оруђе за разоткривање социо-економских односа, често комбинован са текстом, фотографијом и видеом.
