На Изложби „Ликовни језик ћирилице“ представљени су калиграфски и сликарски радови. У Креирању концепта изложбе основно полазиште је била идеја да се, кроз различите уметничке поетике, применом различитих уметничких интервенција и медија изражавања, истакне могућност ликовног изражавања ћириличног писма, тј ликовност кроз језик као средство вербалне комуникације. Ћирилица као писмо представља средство комуникације као што слика представља комуникацију уметника са публиком тј његову жељу да нешто пренесе, поручи. Разноликост представљених радова показује разноврсне видове коришћења ћириличних мотива и могућност изражавања различитих порука које свако дело има за циљ било да се ради о калиграфским радовима код којих је истраживање писма у првом плану и било да се ради о сликарским радовима код којих је ћирилица свесна или несвесна инспирација и као таква директно или индиректно чини део композиционе целине и у функцији је одређених идејних и симболичних значења.