Menu
Изложба "Трагови оно - што остаје" аутора Николе Марковића биће отворена у понедељак, 7. септембра, у 19 часова, у Пароброду.
Трагови настају свуда где се сусрећу време, искуство и осећај. Они могу бити видљиви, али и сасвим тихи: траг једног сусрета, неког места, детињства, блискости, радости или промене. Често нису дословни записи догађаја, већ њихови одјеци, преображени кроз лични сензибилитет и уметнички израз.
Иако је изложба обликована кроз неколико различитих тематских целина, међу њима постоји унутрашња повезаност. Различити мотиви и форме постају својеврсни фрагменти једне шире приче. У њима се преплићу фигуративно и имагинарно, експресивно и симболичко, искуствено и интуитивно. Свака слика може се посматрати као запис једног тренутка — не нужно онаквог какав је био, већ онаквог какав је остао у сећању и осећању.
У том смислу, „траг“ није само оно што се оставља иза себе, већ и оно што се носи даље. Сликарска површина постаје простор на којем се ти трагови сабирају, преплићу и трансформишу. Мисао постаје линија, осећај боја, а искуство форма. Као што је у претходној изложби свака слика била део пута, овде свака слика постаје његов одјек — један од трагова тог пута.
Зато „Оно што остаје“ није само завршетак наслова, већ његова суштина. Време пролази, слике се мењају, искуства се таложе, али одређени тренуци остају у нама и настављају да живе кроз сећање, емоцију и стваралаштво. У том простору између онога што је било и онога што још траје настају „Трагови“.
„Трагови – Оно што остаје“ може се посматрати као природан наставак идеје започете изложбом „Мој пут“. Ако је пут метафора кретања, искуства и непрекидног истраживања, траг представља оно што из тог кретања остаје — у простору, у сећању, у емоцији, али пре свега у унутрашњем бићу. Публика има прилику да види по неколико дела из различитих серија слика, као што су: Љубавници, Чај, Птице и Апстракције. Овде су свакако и дела која не припадају ни једној од наведених серија слика.
Дела су свакако одраз личне експресије и симболике. Понекад се оставља утисак да само поступак у самом стварању дела и палета обједињују овај опус. Неретко је тематика део имагинарног али свакако одраз дубоког унутрашњег сензибилитета.
У простору између експресије, кубизма и дубоко емотивног, настала су дела која су пред вама.
Хвала вам што сте део ове приче.
Никола Марковић
