Menu
Изложба Јане Стојаковић под називом „Трансформација Анахате“ биће отворена у среду 3. септембра, у 19ч, у Пароброду.
Изложба "Трансформација Анахате" наставак је пројекта Врт уживања или проклета авлија представљеног у КЦ Граду 2023. и специфична је по томе што има два дела: први део се отвара 3. септембра и траје до 16. септембра када почиње други део који остаје у простору до краја месеца.
Овај пројекат, са једне стране, представља критички осврт на еколошке и социјалне последице све масовније хиперпроизводње/потрошње која глобално утиче, како на изглед и стање саме планете, тако и на међуљудске односе. Са друге стране, он проблематизује различита друштвена питања суочавајући нас са озбиљним изазовима данашњице који делују све теже решиви.
Централни наратив који се појављује на серијалима слика Јане Стојаковић, присутан је и овде кроз АИ анимације. Неправда класних разлика пренесена је на постчовечанство генетички укрштено са животињама према економском статусу: најсиромашнији су људи-бубашвабе, средња класа људи-пацови, док елиту чине људи-дивље свиње. Анимација Опстанак симболично осликава свирепост постљудских класних односа док питање екологије остаје заједнички именитељ.
У овој поставци, слично као у претходном пројекту, загађена, неплодна земља, представљена је отпадом, али се он, овог пута проширује и на зидове галеријског простора попримајући органски карактер- може се рећи да количина отпада неконтролисано расте, постајући скоро ентитет за себе. Бодљикавом жицом и електричном оградом омеђени „врт“ са кукурузом, пшеницом и сојом, као симболима хране на континентима/силама Америке, Европе и Азије, говори у прилог социјалним поделама и борбама за територије и за све драгоценије и све мање доступне ресурсе, о чему сведоче и тренутни ратови (Украјина, Газа).
Док надзорна камера снима заштићену зону, посетиоци се могу ставити у улогу оних са друге стране „врта“ којима прети електрични удар уколико се приближе огради или пак стражара који на екрану прате и чувају туђе поседе. У анимацији полицајца, човека-пацова, може се читати проблем репресивног апарата насталог у спрези државе и капиталиста, и подцртавање класних разлика али се неумитно као тема намеће глад, било као последица сиромаштва, рата или климатске катастрофе.
Рад упућује на неизбежну међузависност класа, као и могућност да се „ствари другачије поставе“. Управо други део, односно наставак изложбе, пружа варијанту потенцијалног разрешења.
БИОГРАФИЈА
Јана Стојаковић је докторирала на одсеку за сликарство под менторством проф. Стефана Тасића, на Факултету ликовних уметности у Београду 2024. године. Мастер из ликовне уметности стекла је на Челзи колеџу за уметност и дизајн (Chelsea College of Art & Design), у Лондону, на Универзитету уметности, у класи проф. Брајан Чоклија (Brian Chalkley) 2009 године. Диплому постдипломских студија (Postgraduate Diploma in Fine Art) добила је на истом колеџу 2008 године у класи Бабак Гација (Babak Ghazi). Дипломирала је сликарство у класи проф. Чедомира Васића 2006. године на Факултету ликовних уметности у Београду. Исте године завршила је додипломски једногодишњи програм Женских студија у Београду.
Добитница је Grand Prix награде на Тиватском ликовном салону Пеан-Синдик у ЈУ Музеју Галерије Тиват 2024. године. Као студенткиња била је стипендисткиња Фонда за младе таленте Републике Србије 2006. и Министарства за едукацију и спорт 2005. године.
Јана је добитница резиденцијалног боравка Cité internationale des arts у Паризу, у Француској за 2026. годину. Учестовала је на више ликовних колонија (Србија, Румунија) као и у летњој школи у Фиренци, Италији.
Излагала је на самосталним изложбама у земљи и региону као и на бројним групним у земљи, региону и иностранству (Јужна Кореја, Велика Британија, Немачка, Шпанија, Италија, Грчка). Била је кустоскиња три изложбе у Београду. Чланица је УЛУС-а (Удружење ликовних уметника Србије).
