


Еухенио Лопес Ариасу, аргентински књижевник, слависта из Аргентине и професор књижевности, гост Београда!
Промоција књиге Идентитети/Есеји о словенској књижевности овог аутора одржаће се у кино сали Пароброда у понедељак, 9. новембра у 18 часова.
У разговору учествују Еухенио Лопес Ариасу, аутор књиге, Драгана Бајић, преводитељка и Владислав Бајац, оснивач и главни уредник Геопоетике.
Еухенио Лопес Ариасу шеф је славистичке катедре на факултету за филозофију и књижевност Универзитета у Буенос Ајресу, где предаје и северноамеричку књижевност и књижевно превођење. За свој преводилачки рад (осим латинског, португалског, француског и енглеског такође говори већину словенских језика, укључујући и српски) Лопес Ариасу је добитник многих домаћих и међународних награда за преводилаштво.
Аутор је значајних академских књига Пушкин, сатиричар и реалиста, Славистички есеји, Идентитети – есеји из славистичке књижевности, Балкански Борхес, Рецепција Х.Л. Борхеса међу јужним Словенима.
Објавио је осам збирки песама, књигу приповедака и роман Лембу. Неславни бурни живот никад наредника Кабрала за који је добио другу награду Националног Фонда Уметности (ФНА) за 2022. годину.
Живи и ради у Буенос Ајресу.
Питање идентитета које обрађује у књизи Идентитети/Есеји о словенској књижевности Еухенио Лопес Ариасу, окосница је ерудитских огледа овог угледног аргентинског слависте, књижевног преводиоца и универзитетског професора о књижевним делима писаним на словеначком, српском, бугарском, чешком, пољском и руском језику. Да би пратио како се стварају и мењају различити идентитети – национални, друштвени, антрополошки, лингвистички, родни – аутор понекад понире дубоко у књижевну историју словенског света, али такође анализира и важна дела савременика – Дубравке Угрешиц, Бране Мозетича, Владислава Бајца, Георгија Господинова. Критички истражујуци лепезу идентитета тог „Другог“, аутор нас наводи да преиспитамо и сопствени идентитет.
Мада плод ерудитског, строго научног истраживања и академске дисциплине, књига Идентитети писана је стилом вичног романописца, што допушта подједнако уживање у читању како славистичким стручњацима тако и читаоцима који воле добру књижевност.
Књигу су са шпанског превели Драгана Бајић, Ксенија Билбија и Бранко Анђић.
