Menu
Изложба "Тисо 08" секције за текстил и савремено одевање - УЛУПУДС беће отворена у понедељак, 17. августа, у 19 часова, у Пароброду.
ТИСО - између материјала, времена и дисциплине
Историја уметности не настаје искључиво кроз појединачна ремек-дела. Подједнако је обликују институције, манифестације и периодичне изложбе које омогућавају да се уметничка продукција сагледа као процес, а не као низ изолованих догађаја. За разлику од ауторских или проблемски конципираних изложби, периодичне изложбе имају другачију одговорност. Оне не представљају само оно што је настало у одређеном временском периоду, већ успостављају критеријуме вредновања, бележе развој дисциплине и стварају референтни оквир за њено будуће проучавање. Њихов значај зато превазилази излагачку праксу. Оне постају део културне меморије.
Управо из те перспективе треба посматрати ТИСО, периодичну изложбу Секције за текстил и савремено одевање УЛУПУДС-а. Од свог првог издања 1991. године изложба је замишљена као место на којем ће се представљати репрезентативна остварења чланова Секције, али је временом добила много шири значај. Четворогодишњи ритам одржавања омогућио је да ТИСО прерасте у изложбу која не региструје тренутну продукцију, већ развојне процесе. Четири године представљају довољно дуг временски оквир да постану видљиви континуитети ауторских поетика, промене у разумевању материјала, технолошке иновације, као и генерацијска смена која природно обликује сваку уметничку дисциплину.
Таква позиција посебно је значајна у области текстила и савременог одевања, дисциплини чији се идентитет током последњих деценија радикално променио. Све до друге половине двадесетог века текстил је у великој мери био тумачен кроз занатске вештине или декоративну функцију. Данас се, међутим, у теорији примењене уметности и савремене уметности говори о текстилу као специфичном медију мишљења. Његова вредност више се не одређује искључиво техником или функцијом, већ способношћу да артикулише питања идентитета, тела, простора, сећања, екологије, рада и технологије. Материјал није више само носилац форме. Он постаје носилац значења.
У том контексту ТИСО показује да домаћа сцена није изолован феномен, већ део ширег међународног процеса редефинисања текстилне уметности. Изложба окупља радове који обухватају готово читав спектар савремене текстилне праксе, од таписерије, уметничког ткања и штампе на текстилу, преко ауторског одевања и текстилних објеката, до експерименталних истраживања материјала, носивих форми и интердисциплинарних пројеката у којима се традиционалне технике сусрећу са дигиталним технологијама. Управо та разноврсност показује да савремену текстилну уметност више није могуће дефинисати једном техником, једним материјалом или једном функцијом. Њена суштина данас лежи у способности да повезује различита знања, искуства и уметничке језике.
Можда је управо зато највећа вредност ТИСО-а у томе што не покушава да успостави јединствен естетски модел. Напротив, он омогућава да се у истом простору сагледају различити одговори на исто питање - шта текстил и одевање данас јесу као уметничке дисциплине. Изложба тако постаје много више од периодичног прегледа радова. Она постаје документ једног времена, сведочанство о развоју једне професионалне заједнице и важан извор за будућа истраживања историје примењене уметности у Србији.
Лидија Јовановић
Дипл. Костимограф сценског одевања МА
