Prijatelji, poznanici, poštovaoci i kolege pisci Predraga Lucića, ( 1964-2018) novinara,ratnog reportera, kolumniste, reditelja i književnika, jednog od osnivača legendarnog Feral Tribjuna, koji je sahranjen pre nedelju dana u rodnom Splitu, imaće priliku da se sa njim oproste i u Beogradu, u okviru ’’Beogradskog epitafa’’ u Parobrodu, u petak, 19.januara 2018. od 19 časova. Lucić rođen 1964. godine u Splitu, studirao je u Beogradu pozorišnu režiju.
Predrag Lucić prve kolumne beleži u nedeljniku Omladinska iskra, a krajem 80-tih, s Borisom Dežulovićem u Nedeljnoj Dalmaciji, započinje ono što će kasnije postati satirični podlistak Feral. Satirični prilozi kompletirani s Viktorom Ivančićem, postaju stalna rubrika Nedeljne Dalmacije od 1989. Prilog Feral postaje deo Slobodne Dalmacije, a Lucić 1990. godine počinje da radi i kao ratni reporter. Predrag je bio i urednik političkog nezavisnog Ferala , ali i Feralove književne edicije, u kojoj su svoje prve knjige objavili brojni hrvatski pisci. Nakon gašenja Ferala, Peđine kolumne objavljuje riječki ’Novi list’, u kome će on, sve do maja 2017. godine pisati u rubrici - ’’Trafika Predraga Lucića’’.
’’Sun Tzu na prozorčiću’’(2009) , ’’Bezgaća istorijske zbiljnosti’’ ( 2010) i ’’Gusle u magli’’... samo su neke od njegovih svezaka. Kabaretski program ’’Melodije Oluje i Bljeska’’ koji su Lucić i Dežulović, izvodili od Toronta i Luksemburga, do malih mesta Bosne i Srbije, i nikada do kraja, u istom scenariju . U zavisnosti od političkog konteksta i aktuelnih zbivanja, ’’Melodije...’’ su pretvarane u umetničku improvizaciju. Lucićeva praizvedba dramskog komada ’Aziz’ bila je u okviru prošlogodišnjeg ’Splitskog leta’.
Svoje obraćanje javnosti o ’’novinaru bez mrlje’’ čiji se celokupni radni učinak, uz njegovu satiru, humor, kolumne i književnost regionalno izjednačavaju sa pojmom slobode, najavili su između ostalih Teofil Pančić, kolumnista i esejista, Saša Ćirić, novinar i književnik,Radmila Lazić, pesnikinja, Dejan Kožul, novinar i mnogi drugi...
Sahranjen je uz Montipajtonovski ’’Always Look on the Bright Side of Life’’, i verovatno su u pravu oni njegovi prijatelji i saradnici koji nam stoga poručuju: Ne dolazi u obzir da ga nema... Taj duh i to delo, oličeno u njegovom osmehu i ljudskosti su pokraj nas, on iako sad fizički nevidljiv, ostaje permanentno sveprisutan...