ISKORAK
Maja Simović veruje u umetničku tradiciju, ali u isto vreme sledi njenu neizbežnu promenljivost. Štaviše, ona se odlučila da svojim slikama ispriča priče...
Svojim delima je tajni, skriveni svet čula približila apstraktnom značenju. I dok stvara umetnost kao „sažet svet“, snažno komponuje svoju sliku. Očigledno je da za nju umetnost ne sme da postane obezličena i neuverljiva forma, već sugestivno i poetično tkanje. Maji je, svakako, najbliža misao Andrea Zida da se granice umetnosti nalaze u samom umetniku.
Ona izgrađuje svoj stil. Njene prednosti nisu ni u njenoj artističkoj volji, ni u njenom temperamentu, već u njenoj darovitosti. Ne znam da li će vizuelni oblici izranjati iz socijalnog ili istorijskog iskustva, ali sam siguran da će slediti njen unutrašnji svet, njenu tajnu...
Uvek se potvrđivalo da je najteži put za umetnika vodio ka najvišim stvaralačkim dometima.
Zoran Antović